Етно Збирка Ђурђевић

28/12/2025

Збирка је постала богатија за један озбиљан експонат.
У питању је струг за дрво/траксла.
Примитивна верзија струга, која се користила за обликовање комада дрвета (чинија, тањира, чутура, и свега где је потребан овакав начин стругања).
Недостају неки делови, али то ћу додати кад будем добио још алата за струг.
Захваљујем Milutin Stevanovic на лепом поклону за моју збирку.
Биће ово лепа допуна за поставку столарске радионице.

06/11/2025

Стари алати

Коларски занат

Не знам како се зове овај алат, али знам да је служио за савијање крила за фијакере и запрежна кола, ратнице, таљиге.
Покојни чика Пера Кокерић, колар из Плочице је користио овај алат за савијање крила.
Имао сам прилику да заједно савијамо крила користећи ово помагало.

Мислим да овако нешто није неки одређен и посебан алат, већ неко помагало које мајстор сам смисли како би себи олакшао посао.

Ово помагало је овде причвршћено за дрво, а да би могло да се користи мора да се учврсти.
Чика Пера је имао већ одређено место, у штоку врата своје радионице где би ужљебио ово помагало.

За савијање крила је потребно своје људи.

Један да савија и води рачуна да не претегне крило како не би дошло до пуцања, а други да држи лопатицу са жаром испод обележеног места на крилу које треба савити и да дувањем кроз цевчицу појачава жар.

Код процеса савијања крила је веома битно први напарити крило врелом водом, и понављати тај процес све време.

Чика Пера је држао огроман лонац, пун воде, на смедеревцу.
На њега би ставио крило које треба савити, напаривао га, умакао крпу у кипућу воду и квасио крило.

Напарено крило би ставио у овај алат, и почео полако да га савија, квасећи истом оном крпом.
Када би крило довео у жељени облик, ја бих принео лопатицу са жаром, овај пут без воде, како би се, што би чика Пера рекао, спекло дрво.

На крају процеса се крило ставља у исте овакве прорезе, тако да савијени део буде пола у прорезу, а пола ван, а на крило би била стављена једна цигла довољне тежине, која би стајала тако докле год се крило не осуши, и кривина не формира.

Хвала члановима породице Кокерић што су ми дозволили да сачувам неке чика Перине алате како бих формирао поставку коларске радионице.

🇷🇸

11/09/2025

https://youtu.be/1UAW_BY3dTo?si=nmb-a0_9I_B6fjeb

У суботу од 16ч у емисији Агро поподне Етно Збирка Ђурђевић
Уживајте. 😊

Program naše televizije možete pratiti na poziciji 126 u okviru Osnovnog paketa mts TV!"AgroTV" - jedini televizijski kanal u Srbiji posvećen poljoprivredi 3...

01/08/2025

Грнчарски занат

Коначно, и грнчарска радионица је комплетирана.
Почетком године сам добио грнчарско коло од Шуњеварића из Злакусе, а сада сам направио реплику тучка за дробљење камена(врсте) који користе за израду лончарских производа.

Од Шуњеварића добих слике једног дела тучка, па сам по сликама лагано правио реплику.
У оригиналу, ове ракље би се заболе у земљу, али пошто је ово свакако експонат за збирку, урадио сам са постољем.
Тешко ми је било само по слици да радим, али свакако тучак изгледа као да је коришћен дуго.

Убацио сам слике покојног грнчара Милна Савића из Злакусе како користи овакав тучак, као и слике оригинала по ком сам правио реплику.

Биће ово све, ако Бог да, веома лепа поставка. 🙂

30/07/2025

Бочило

Грнчарски занат, алати

Бочило је алат који су грнчари користили током израде грнчарских судова.

Када мајстор на грнчарско коло постави дно посуде, почиње да је зида, односно да подиже зидове посуде до крајње висине суда, тако што у руци држи одређену количину гњиле (материјала), утисне почетак гњиле у дно затим окреће грнчарско коло лаганим покретом руке и зида посуду у круг.

Када је суд озидан, узима бочило којим од дна ка врху глача зид суда и дотерује облик, што би грнчари рекли, бочи га.

Грнчарски занат нема много алата, калцит и гњила формирају масу од које се праве судови, (некада грнчарски тучак, а данас дробилица на електро погон), бочило, кустура, грнчарско коло и зупчаник за прављење шара.

Још једна радионица је комплетирана.

Старост: друга половина ХХ века
Локалитет: Злакуса, општина Ужице

24/07/2025

Киштра за алат

Стари занати, алат

Киштра/кутија за алат, углавном су је користили столари, и мајстори који су се бавили обрадом дрвета.

Са једне стране има прорезане отворе за алате који се најчешће користе.
Погодна је за држати већину алата на једном месту због транспорта алата.

Некада су пинтери путовали по селима и израђивали пинтерске производе код људи у двориштима, од дрвета које би им домаћини обезбедили.
У том случају би носили у оваквој или сличној кутији сав ситнији алат, длета, шестаре, угломере, турпије и све што се могло лако изгубити.

Ова киштра је поклон Лазара Милошевића из Мислођина.

Старост: половина ХХ века.
Локалитет: Село Мислођин, општина Обреновац

21/07/2025

Чап

Коларски занат, алат

Скоро сам приказао чап који је коришћен у пинтерском занату, а ово је чап који се користио у коларском занату.

Овај чап сам добио на поклон од мог покојног колара Пере Кокерића из Плочице.
Чика Пера је овај чап користио приликом тачног одређивања половине наплатка, односно оног дела точка који личи на полу месец.
Точак се састоји из шест наплатака који када се саставе формирају кружницу, односно точак.

Наплатак на себи има две рупе, у које треба да седну жбице точка.
Жбице су они краци у точку, попут месечевих зрака.

Исто као код пинтерског заната, постоје разне величине чапова, у зависности од величине точка.

Старост: половина ХХ века.
Локалитет: село Плочица, јужни Банат

12/07/2025

Самар

Транспорт добара

Самар је предмет који ми је тако драг, али некако се увек сваки слободан динар потроши на неки други предмет. Петнаест година се бавим сакупљањем етнографских предмета, и доста тога је ушло у збирку, али самар никако.

Таман, од скоро је у збирку ушао и самар, и то у одличном стању.

Служио је за транспорт добара, превоз дрва, џакова, бурића и било каквог терета који су могли да понесу коњи, мазге, муле или магарци.

Терет се качио на самар тако што би се тежина равномерно поделила на обе стране самара, како не би дошло до окретања самара.

Самар је морао бити прављен од жилавог дрвета како би могао да издржи терет који се за њега привеже, а опет и то константно гибање током хода животиње која га на леђима носи.

Ужи део самара долази на почетак врата, а шири одмах после сапи, тако да својом грађом лепо прати физиономију грла које га носи на леђима.

Самар никад не иде директно на грло, да не би дошло до повреда, већ се стављају стеље, подметачи пуњени сламом или пресавијена ћебад.

Постоје различити самари, по величини, али к по облику. Самар за коња се разликује од самара за магарца.

Овај самар је припадао породици Беговић из околине Пирота.

Старост: половина ХХ века.
Локалитет: Пирот.