Dobro došli na Balkan, u zemlju Srbiju, gde lepa reč gvozdena vrata otvara, ali psovka pretekne i dobro jutro. Mi smo narod koji je psovkama uspeo da ujedini Carstvo nebesko i ovozemaljski svet, a bogami se i neka zvezda tu umeša. Namenjena je svim odraslim osobama koje nisu imune na život i probleme, a najviše onima kojima se aktivira memorija kada boja pređe liniju, pa se sete da pomenu sve sve
ce koji se slave od
januara, pa do komšijinog kera koji stalno laje. Psovalica ima višestruko terapeutsko dejstvo. Naime istraživanja kažu da psovanjem oslobađamo serotonin. Kako sad to, pitate se? Tako što kršenje pravila nema isključivo negativne posledice - oslobađanje serotonina je na drugoj strani spektra. Kao mali smo naučeni da je psovanje nešto loše i zabranjeno, pa nam to kršenje pravila sada pruža zadovoljstvo zahvaljujući ovom hormonu sreće. A ako imate priliku da psovku izgovorite glasno, šanse za mir i zadovoljstvo se uvećavaju, jer je psovka balkanski zen. Ovo nije granica terapeutskom dejstvu Psovalice. Nakon što završite bojenje (ili ga prekinete na pola,
jebiga), ispod psovke ćete naći linije koje su tu da ugoste ime osobe kojoj je psovka posvećena, a biće prostora da se zabeleže i emocije koje su se javile. Nastanak Psovalice je prosta posledica mog pokušaja da bojim bojanku za odrasle ne bih li se smirila. Mir jeste usledio, ali tek nakon što sam sve živo i neživo ujedinila potentnim glagolom koji počinje na slovo j. Sam proces prikupljanja i kategorisanja psovki je bio izvor
zabave za sve nas koji smo učestvovali. Nadam se da ćete se uz ovu knjigu i vi jednako zabaviti, probuditi kreativnost i pustiti sve željene i neželjene emocije da izađu kroz boje, reči i ekspresivne jezičke izraze dozvoljene samo odraslima.
