21/12/2025
Мерошинска традиција
"Детињство некад и сад"
Миљана Николин - прво место
Детињство некад и сад
Детињство моје...
Мирис хлеба из пекаре још увек ми се
смешка на уснама, а сада када се сетим, та
радост се враћа као топао зрак сунца кроз
прозор. Игре на улици трчање босих ногу по трави, смех који се ширио као
невидљиви мрежасти ветар - све то сада у
сећању личи на чаролију коју никада нисам желела да се заврши.
Не заборављам како су се деца окупљала
код старих клупа, како би на сваком кораку
настале игре без правила, али са
милион могућности. Жмурке, ластиш,
котрљање лопте по улици, а у неком ћошку
увек би неко правио малу своју тајну базу.
Смејали смо се падајући, али сваки пад био
је доказ да живимо, да се играмо и да смо срећни.
Данас, деца седну у своје собе, обасјане
плавим светлом екрана. Уместо смеха и
трчања, чује се куцање по тастатури и кликтање на екрану. Игре се сада воде
у виртуелним световима, а поруке
и емотикони замењују шапат и осмех уживо.
Али, чак и у овом дигиталном свету, радост остаје - другачија, али и даље
присутна у очима деце која истражују, уче и смишљају своје авантуре.
Некада смо мирисали све око себе: свеже кифле из пекаре,
траву након кише, мирис паприке из баште и смех који је одјекивао улицом.
Данас мирис више није толико присутан, али радост је у другим стварима - у
откривању нових светова, у видео позивима са пријатељима из далека, у
могућностима да једним кликом стигнеш до свега што желиш.
Ипак, у срцу остаје исто детињство - време
када се машта није мерила новцем, када је
свака игра била авантура, а сваки осмех дар.
Некада смо правили успомене лепљивим прстима, а данас их чувамо у
дигиталним албумима. Али свака авантура, било на улици или екрану, носи исти
осећај слободе, исту радост открића и исту чаролију која остаје заувек.
Све што смо доживели у том периоду остаје
утиснуто у нама, као најлепша књига без
краја. И кад године прођу довољно је да
затворимо очи и сетимо се тог првог смеха, тог првог трчања по киши
тог првог осећаја слободе - и знамо да смо били срећни.
Детињство је као светлост фењера - мења
свој облик кроз време, али увек осветљава душу, где год да кренемо.
Некада смо тражили чаролију у обичним стварима,
данас она долази кроз екране - и знамо да смо били срећни.
Детињство некад и сад... различито по
облику, али исто по својој суштини. Радост,
машта, пријатељство и осмех остају вечни, у
сваком времену, у сваком светлу и у сваком срцу.
