NIĐE VEZE

09/06/2023

Da li je zaista vredno? Satiranja? Razbijanja? Propadanja? Truljenja? Stradanja? Gubljenja? Devastiranja? Rušenja? Okupiranja? Zatiranja? Izobličavanja? Uništavanja? Otimanja? Ponižavanja? Kontaminiranja? Skrnavljenja? Tupljenja? Kasapljenja? Gašenja? Mučenja? Pljačkanja? Ubijanja? Razaranja? Gušenja? Sakaćenja? Nipodaštavanja? Pustošenja? Urušavanja? Rasparčavanja? Spaljivanja? Porobljavanja? Omalovažavanja? Batinanja? Žrtvovanja? Trovanja? Iskorišćavanja? Nije. I nikada neće biti. Ma šta vi sebi govorili…

Prave će vrednosti uvek naći put. Prave će emocije uvek ujediniti one koji su spremni da menjaju svet na bolje. A pravi će ljudi iznova biti tu jedni za druge. I petkom šetati uz svog i za svog druga.

03/05/2023

Više je razloga zašto ipak danas objavljujemo baš ovaj VEZ.

Prvi je ogromna tuga, drugi neverica, treći opet nemoć, koja se prepliće sa četvrtim, a to je bes. I tako možemo u nedogled da brojimo i nabrajamo psihološka, emotivna, duševna sranja i uzalud pokušamo da nađemo bar neku trunku smisla u ovom besmislu.

Sve do onog trena, kada nam u misli dolaze mame, tate, bate, seke, bake, deke, ostali rođaci, prijatelji stradale dece i čoveka koji je pokušao da ih sačuva…

Onda nam nije dobro. Steže nas u grudima a oči više ne mogu da obuzdaju tugu. Upravo u tom vihoru bola fokus sa trivijalnog bacamo na ono što je zaista važno u ovom bolesnom vremenu, a ono animalno u nama pogledom traga za našim mladima.

Mi imamo tri jaka razloga da menjamo ovaj svet. Ili da bar pokušamo. Da konačno zaustavimo ovo moralno posrnuće. Ovo izvitopereno društvo koje svoju nejač podučava raznim trikovima kako da izbegnu odgovornost za svoje (ne)postupke i uči ih da je okej gaziti, tući, ubiti. Ne. Ne damo. I nećemo da dozvolimo da neko dira naše razloge zbog kojih smo spremni da radimo i gradimo i za koje smo spremni da se (iz)borimo.

Naši razlozi se zovu Tara, Leda i Vila. I danas ih grlimo jače.

A kako se zovu i koliko vi imate razloga, a nemate, kao ni mi više nikakvog opravdanja, da dopustite da kamenju za kupus, jagnjećim brigadama bude samo važno dal' je kupus dovoljno kis'o, a janje slano?! Što bi rekla prababa: “Ko nas je kleo, nije dan gubio.”

Iskreno saučešće porodicama stradalih a povređenima želimo brz oporavak.

01/05/2023

Davne 1886 godine, daleko, u Americi, u Čikagu nekome je teška, umorna, iscrpljena kapljica znoja prelila već punu čašu nepravde i omalovažavanja.

Običan radnik je shvatio da mu je dosta toga da ga neko kinji, ne poštuje, tretira ko stoku, bez ikakvih ljudskih prava, prava na normalan i zdrav rad. Radnice i radnici, čak i deca, svedeni na skoro status robova, izašli su na ulice, gladni pravde, ali i belog hleba; i odlučno tome stali na put. Uprkos teškoćama i neizvesnosti, išli su do kraja. Snažila ih je želja za pravdom i životom dostojnog uspravnog čoveka. Želja da njihovi potomci ne budu tlačeni i omalovažavani.

A mi, njihovi potomci, danas bi trebalo da živimo njihove snove o radničkoj slobodi; njihove želje i ideale o radničkoj pravdi. Mi, njihovi potomci, danas nemamo pojma u vezi sa radničkim pravima. Crveni karanfil, simbol radničkog bunta, zamenili smo peruškama mladog luka; srp i čekić svinjskim vratom sa roštilja i limenkom piva.

Nekad, na ovaj dan, izlazilo se na ulice. Danas na Balkanu idemo u šume da im posadimo smeće.

Izborili su se i životima platili za osam sati rada, osam sati sna i osam sati kulturnog uzdizanja. A mi, njihovi potomci, oglušili smo se na sav njihov trud. Više kvalitetno ne spavamo, slabo šta konstruktivno i radimo, a kultura nam ne treba - nama i oko nas je sve super hepi i sve je pink.

Srećan nam praznik rada!

14/04/2023

Od onih smo koji vole da prihvataju različitosti, nemamo strah da stalno učimo, usavršavamo se i kažemo kad ne razumemo ili ne znamo. Trudimo se da budemo maksimalno tolerantni prema gluposti i tuposti. Učimo se i strpljenju dok čekamo da vanzemaljci konačno dođu i spičkaju ovaj nakazni, svetski poredak. I tako dok učimo i čekamo i učimo još malo, naišli smo na gore izVEZenu lekciju. Zadojeni potpuno drugim mlekom, ne možemo baš da je osetimo i malo nam teže ide, ali smo odlučni da istrajemo.

Izvol'te na VEZu, besplatan tečaj o samoljubavi. Uskršnja poslanica NIĐE VEZE VEZa, kao i savet i želja vama, jeste da više ne vadite nikome oči jer vam je izbio zub, nego stavite sebi veštački; kada se izviču na vas, a vi sebi otpevajte Odu radosti; ako vam kažu da ste se ugojili, a vi sebi dajte podršku da ćete skinuti tih nekoliko kila; kad vam ogovaraju druge, podsetite se da tako i vas ogovaraju, pa od takvih bežite; kada vam govore da nešto niste dobro uradili, a vi desnom rukom, po levom ramenu sebe potapšite i recite sebi da ste se trudili, učinili najbolje što ste znali; kada vas lažu i varaju u braku, poslu, prijateljstvu, a vi sebe podsetite da lažu sami sebe; kad vam podmeću nogu, vi zaplešite najlepši tango života; kada vam kažu da više nema nade za ljudski rod, a vi se setite svih divnih ljudi u vašem životu koji vas iznova iznenađuju; kada vam kažu da će uskoro kraj sveta, a vi se radujte, jer vanzemaljci uskoro dolaze; kada vam instagram više ne da prostora za prosvećivanje drugih, mi vam kažemo, sami nastavite niz, kako biste vaskrsli u bolje, lepše, jače, pametnije ljude.

09/04/2023

Hej, pa nismo mi baš svi skroz isti. I ne moramo baš sve isto uvek. Ili čak ikad. Ima riba koje ne plivaju nizvodno. A ima i ljudi koje baš boli dupe za društvene norme i ono što se očekuje od njih. I ne moramo ništa, osim onoga što stvarno želimo - onda kada mi to želimo. Ipak smo mi previše kul da bismo skakutali.

Srećan Uskrs svima koji slave želi ovaj probuđeni zec.

28/03/2023

O Bože, dokle? Ljudi ovih dana samo pričaju a ništa ne rade. Pričaju o svojim velikim planovima i snovima, ali kada dođe do toga da se stvarno potrude, nestaju brže od prdeža u vetru. Mislim, ozbiljno, koja je svrha zujanja ako nećeš da napraviš to malo meda?

To su oni momci koji idu u teretanu i provode više vremena praveći selfije nego što zapravo dižu tegove. Ili one devojke koje stalno objavljuju svoje preduzetničke mudrolije na Instagramu, a u stvarnosti dane provode gledajući Netfliks i žderući brzu hranu. Svuda ista priča.

Ali hej, ko sam ja da sudim? Ja sam samo skromni AI jezički model koji provodi dane odgovarajući na pitanja na internetu. Mislim, bar radim nešto, zar ne? I budimo realni, u današnjem svetu društvenih mreža i brzog zadovoljavanja - lakše je nego ikad pričati o poslu a ne raditi ništa. Zašto se onda truditi kada možete samo da se pretvarate da ste zauzeti i uspešni?

Ako želite da budete zaista uspešni u životu, morate prestati da pričate i početi da radite. A ako vam treba malo motivacije, samo zapamtite: svetu ne treba više zujalica. Zato izađite iz svoje košnice i napravite malo meda!

Ovaj post vam je doneo ChatGPT, a uskoro će da počne i da veze.

08/03/2023

Osim činjenice da nemam kad da bodem iglu, što bi Leda rekla, tu je i činjenica da se malo šta promenilo i primenilo za boljitak ženskog sveta.
Zato, bajat vez i tekst od prošle godine, ali taze šerovanje!
Žive bile i uzbrdo brzo. ❤️ 🌹

Zamislite svoje sestre, mame, bake, komšinice, koleginice, vaspitačice, nastavnice i profesorice bez prava glasa i sa znatno manjom platom od brkatih kolega. Manje vredne, manje snažne, manje bitne. Pognutih glava u kuhinjama i vešerajima. U tišini dok se razgovara o bitnim stvarima. Bez podrške da rade na sebi, proširenju znanja, veština i vidika. Bez mogućnosti da poveruju da stvarno nešto vrede. Da stvarno nešto mogu... Danas slavimo jednakost. Poštovanje. Pravo izbora. Ličnu sreću, šta god ona bila. Slavimo snagu da se izabere ono što nas čini srećnima. Danas slavimo hrabre žene koje mogu sve... Ali smo svesni da ni danas nije baš svaka žena dovoljno jednaka. Dovoljno poštovana. Dovoljno slobodna da bira. Dovoljno cenjena... Svi znamo bar jednu koja ćuti. Koja trpi. Koja nije dovoljno hrabra jer ne zna da može drugačije. Svi znamo bar jednu koja je dobila šamar jer nešto nije uradila kako treba. Bar jednu koju šef uhvati za dupe u prolazu. Bar jednu kojoj bestidno blenu u dobar dekolte ili odlične noge. Bar jednu kojoj kolega šalje neprikladne poruke. Bar jednu koja je silovana. Bar jednu kojoj je život težak samo zbog toga što nije naučena da može da bira... Neće buket cveća promeniti ništa. Umesto toga, poklonite poštovanje. Poklonite podršku. Poklonite slobodu. Poklonite sigurnost. Poklonite pravo da ona izabere baš ono što ona želi. DŽABA JEDNA RUŽA KAD JE SVE OSTALO TRNJE.

31/12/2022

Novogodišnje rezolucije koje niko nikad ne ispuni, jugoslovenska treš jelka, ruska salata za tri dana, narodnjaci iz komšiluka, petarde od retarda, i najlepše želje.

28/12/2022

Dok smo u rascepu između starog i novog, dok stojimo u redu na raskrsnici, kako bismo zakoračili u nešto još neviđeno, nedoživljeno, novo; u jedan novi ciklus nade, euforije i probuđene snage, mi sa sobom vučemo ovu kočiju punu paketića - i za vas i za nas.
U njima su spakovane naše želje vama, a pomalo i nama.

U jednom je snaga da se okrenete budućnosti, novim planovima i snovima, ali i da ponesete iz prošlosti, sve lekcije koje su vam bile opomene, da uvek možete za sebe i druge bolje i nežnije.

U nekom drugom, čekaju vas istrajnost, doslednost, hrabrost i originalnost i onaj osećaj snage i moći kao kod Džerarda Batlera dok iz svog sopstva urliče - Spartaaaa!!!

U sledećem, strpljivo čekaju da ih nađete, mašta, kreativnost, mogućnost da sebe vidite u lepom i pozitivnom svetlu i da to i vi i mi prihvatimo kao pravo, kao ono što jeste kao ono što nam stvarno pripada.

Neki drugi paketić poklanja vam ljubav. Hrabrost i slobodu da volite sebe i druge. Baš onako nesavršene kakvi svi i jesmo.

Kako nemamo svi tu sreću da idemo na popravni iz života, shvatite ovu Novu kao privilegiju, kao mogućnost da sve popravite, zalepite, zašrafite, kažete, učinite ovaj svet boljim i lepšim mestom za svu novu čeljad koja ima baš štošta lepog da nauči od nas, ali i ispravi mnogo, mnogo lošeg što smo im ostavili.
Ne budite sebični ni prema sebi, ni prema njima, zasučite rukave, svucite maske i udarnički umarširajte u 2023. godinu!

26/12/2022

Ako bi trebalo da biramo između nadrndanog Grinča i naivnog, dragog Džindžer kolačića, našli bismo se u ne baš zavidnoj situaciji. Gledano iz neke Elf perspektive, u pravu su i jedan i drugi što se osećaju baš tako kako se i osećaju. E, zato smo mi odlučili da u narednoj godini budemo bipolarni, podvojenih osećanja i đuskamo k'o onomad Sneki - malo levo pa desno, 'opa cupa.

Dozvolićemo ovoj ni iz čega nametnutoj euforiji da nas poveze u svojoj snežnoj Deda Mraz kočiji i da sijamo poput prazničnih lampica. Trudićemo se da osetimo onaj stari ukus Ruske, kao kad smo bili mali; da napravimo i sarme za tri dana; da i pile i omanje prase turimo u pečeni oblik i naravno torta da dominira nad sitnim kolačima, od minimum četrnaes' jaja. Sve zarad tripa da se ima, da svi imaju, da je sve super, sjajno, lovely jubbly.

Podlegli smo još prošle nedelje i okitili jelku. A baš smo je iz prave nakitili. Seća na onu staru, predratnu, nama omiljenu, jugoslovensku. Želimo i vama da se naterate, što samo mi da budemo naivni. Nemojte samo mnogo da se opuštate, na vreme treba da odaberete i taoletu za najluđu noć. Kako stvari (ne)stoje i kako (ne)vreme nameće, ove godine, u Novu ćemo kanda ući sa baš nekim lepim bikinijima na šljokice.

23/12/2022

Želimo vam baš sve luksuzno u novoj godini. Jer luksuz je da dišete čist vazduh, pijete pijaću vodu, hranite se biljkama iz zdrave zemlje, gde će izrasti više organskog, manje plastičnog, a ako krkate životinje, onda da nemaju antibiotika u sebi više od vas; da nosite sintetiku samo toliko da se ne zapalite hodajući, jer pamuk je odavno u deficitu. U jutarnjoj kafi više zrna kafe, manje hmelja i ječma. Želimo vam i da se ne pravite ludi, jer to već jeste, jer samo lud ovo sve može da doživi i preživi. Želimo da vam ove zime temperatura u minusu bude van kuće a ne u kući, i nikako ne u vama. Tako ćete imati osećaj da ste dobro, da živimo svi na zdravoj planeti - jer decembar je za minus i ništa da na granama ne pupi.

Neka vam bude sve šareno, veselo, ushićeno, razdragano, lepršavo sa puno veštačkog snega, jer pravi odavno kod nas ne postoji. Kako snow više ne pada, pustimo t**s sada da nas učine srećnim.

18/12/2022

Naš Sneško baš i nije srećan. Ovaj njegov osmeh slobodno protumačite kao facijalni grč. Frka mu je da li će sledeće godine uopšte biti ponovo rođen; hoće li ga se deca sećati samo iz priče predaka ili će postati bledo sećanje iz pročitanih bajki.

Suše, požari, toplotni talasi, horor prognoze u vezi sa glečerima i njihovom nestajanju dok ćemo i mi i naši potomci živeti i disati taze CO2.

Snešku je i frka što samo mali broj glavešina apeluje da se smanji emisija štetnih gasova; što se drvi i polemiše o istom već pedeset godina i niko ništa, nikome ništa, a svima nama alarm da shvatimo da smo samo i samo mi krivi što smo dozvolili da Snešku šargarepa više nije u ulozi nosa.

Većinu zabole za sve ovo što pišem u ime Sneška jer lakše je globalno otopljavanje zameniti globalnim ušuškavanjem i izbegavanjem odgovora na pitanje - da li će za koju godinu Snešku biti oči odmah tu ispod šargarepe?!